HAJDU JE IMAO VIZIJU 

Sedamdesetdevetogodišnji penzionisani stručnjak itekako zaslužan za napredak srpske atletike, u toplini porodičnog doma u Zrenjaninu, iščekuje 5.maj naredne godine i proslavu 80-tog rođendana Hrabri vitez u čeličnom oklopu srpske atletike, skoro šest decenija krstari atletskim borilištima širom zemaljske kugle i ogromnim znanjem, iskustvom i smirenošću, koja je najsjaniji ukras njegovog karaktera, svoje snove i vizije, pretvara u stvarnost. - Hajdu uvek ima viziju, rešenje, čak i kada situacija, na prvi pogled deluje nerešiva - iskrenom impresijom okarakterisala je svog trenera, drugog oca na tartanu, životnog učitelja i pedagoga, sedamdesetdevetogodišnjeg Janija Hajdua, koji je u znak velike počasti doživotni prvi čovek i zaštitno lice Atletskog kluba AS 023 iz Zrenjanina. Dok se kao petogodišnja devojčica, bezbrižno igrala u pesku, čekajući majku Vesnu, takođe atletičarku, da okonča trening, iskusni stručnjak osetio je vrelinu krvi u zrncima banatskog peska, buduće heroine i prve dame srpske atletike Ivane Španović. - Bila je zvrk, neću reći nestašna, ali kao dete njenog uzrasta, bez ikakvih problema savladavala je sve prepreke i taj talenat je samo valjalo usmeriti, pronaći mu “nit” žicu i sve je kasnije bilo rutina, ali i stvar njene ogromne želje, volje i upornosti - započinje priču gospodin Hajdu, koji uz suprugu, ćerku Natašu i unuku Katarinu, koja se takođe bavi atletikom i odličan je studedent na Fakultetu za fizičko vaspitanje u Novom Sadu, u toplini porodičnog doma, planira veliku feštu za proleće naredne godine. - 5.maja 2025. obeležavam jubilej, osamdeseti rođendan i velika mi je želja sa na okup vidim sve moje atletske pulene, sportiste koji su pre svega, postali sjajne ličnosti, ljudi i karakteri - iskren je Jani, zvanično orvi trener Ivane Španović, ali i Vukosave Đapić, koja sanas uspešno, kao generalni sekretar predvodi Sportskinsavez grada Zrenjanina, Ivanu Popadić Popov, koja je magistar sporta i osim atletike, uspešno se bavila savate boksom u kojem je stigla do krune svetske šampionke. Junak ove priče, koja je odavno morala da ima odjek javnosti, skroman i tih, odmahuje rukom, uz komentar “bolje ikad nego nikad” i uz patetični osmeh priseća se svojih prvih dana, u naručju majke “kraljice”, kada je kao učenik petog razreda prvu put obuo šprinterice, a par godina kasnije, sa nepunih trinaest, već pokazao izuzetan dar i talenat za trčanje na srednjom prugama, 400, 800 i 1.500 metara. Nakon povratka iz JNA, koju je služio u sportskoj četi u Beogradu, gde je upoznao košarkaša Nemanju Đurića, hokejašku braću Bogo i Iva Jana, rvača Branka Simića,Franu Mihaliča, koji su trenirali na stadionu JNA i pripremali se za Olimpijadu u Meksiku, uporedo sa aktivnim bavljenjem, uplovio je i u trenerske misli čuvenog Mirka Zeljkovića, koji ga je angažovao kao svog pomoćnika u Proleteru, a naredne 1969. godine u Novom Sadu, položio je za trenera prve katogorije ( prvog razreda, kako se to onda zvalo). - Sedamdesetih godina prošlog vela, Zeljković prelazi u novosadsku Vojvodinu, a ja sam uz profesora Šandora Tota i Antuna Lisaka, iz Bečeja, nekadašnjeg reprezentativca i člana beogradske Crvene zvezde, sjajnog trkača sa preponama, uspešno u delo sprovodio sve što sam naučio od treneea Zeljkovića - priseća se Jani, uz napomenu da su u istoriji Atletskog kluba Proleter, a i njegovom daljem stručnom usavršavanju, značajan uticaj imali Sredoje Cigulov, Petar Šumaher, a jedna od prvih njegovih atletskih vedeta, bio je Petar Tankosić, sjajan trkač na dugim prugama. Žensku ekipu predvodila je Vesna Španović, Ivanina majka, koja je zbog smrti majke, rano prestala da se bavi atletikom, a bila je osvajačica zlatne medalje na Olimpijskih igrama mladih, u Atini, kada je istrčala sjajnih 12,01 na 100 metara. - Doduše, tada se još vreme merilo ručno, ali to nikako ne umanjuje sjajan rezultat i velika je šteta što je Vesna, pee vremena napustila atletsku stazu, ali je snagom karaktera, uspela sa pobednički duh, usadi u bit svoje ćerke jedinice i naše atletske kraljice Ivane Španović - nastavlja, uz iskreno priznanje da mu svaka Ivanina poseta, puno znači i da je tada u njegovom domu, mali praznik.

Sa neviđenim filingom da “oseti” atletski biser, nanjuši buduću šampionku, uspešno je kao trener predvodio žensku ekipu Proletera, koja je tri puta bila šampion u krosu tadašnje Jugoslavije, a sačinjavale su je Milica Stević, Kaja Lemirov, Gordana Sloboda, Milka Radan, Ankica Šumaher i Milena Čiča, koja je uporedo bila i sjajna veslačica, ali je bila pobednica u ključnim kros trkama u Ljubljani, tadašnjem Titogradu i Skoplju. Kao grom iz vedra neba, pojavila se Olivera Jeremić, članica čuvene štafete 4x100 metara, koja je oborila rekord i osvojila prvo mesto na Balkanu, zajedno sa Jelicom Pavličić, Dijanom Vidmar i Lidijom Sokač, uz Ankicu, stasale su Gabrijela Šumaher, Slavica Radišić, pa Danica Živanov, Rozalija Nađ, a Danica Živanov je na Evropskom prvenstvu za juniore u Lajpcigu, u bacanju koplja, osvojila srebrnu medalju. U eri mlađih i ništa manje talentovanih atletičara iz Zrenjanina, perjanice su bile Marija Baračkov, sprinter Tibor Duđik, kao i Vukosava Đaoić i Ivana Popadić. Jagoda na čarobnoj torti od šlaga ili peska kako god, svakako je bila osmogodišnja Ivana Španović, čudo od deteta, vunderkind i prva dama u istoriji naše atletike. - To se u karijeri desi ili ne desi, jednom i ukoliko na vreme ne osetiš, prepoznaš, vetar odnese priču, za tili čas - iskren je Hajdu, ističući da je Ivana bila svestrana, od sprinta do bacanja kugle, a u petkm razredu osnovne škole u petoboju bila je prvak države. Penzionerski provodeći dane, uz aktivno praćenje štampe i ostalih medija, kaže da se najviše radovao prošle godine, kada je Ivana postala prvak sveta u skoku u salje u Budimpešti, ali sa se odmah i najviše razočarao, jer nije ispunila obećanje da će joj to biti poslednje veliko takmičenje, odlučila je sa učestvuje na Olimpijadi. - Šalim se ja malo naravno, odluka je bila samo Ivanina i razumem njenu želju, htela je do zlata u Parizu - dodaje, uz prisećanje na sjajnu feštu u njegovoj kući u Zrenjaninu, kada je u društvu prijatelja, atletičara i njihovih trenera, iz Bekeščabe, proslavljena Ivanina dvoranska titula prvakinje sveta, rezultatom 7.27 u Beogradu, kada je bacačica iz Mađarske, takođe postala prvakinja sveta. Uz svoje dve atletske ćerke, Vukosavu Đapić i Ivanu Popadić Popov, sa kojima je kućni prijatelj, Jani Hajdu, zna sa korisnim savetima, obraduje i gradonačelnika Zrenjanina, Simu Salapuru, koji je nekada bio odličan karatista, ali i druge mlade sportiste i ljude, kojima njegovo trenersko ime, garantuje napredak, zaokret i poboljšanje u karijeri. - Sa Vukosavom sam u Atletskom klubu AS 023, imamo puno talentovanih klinaca i sigurno će se iznjedriti bar jedno ime, dostojno slavnih prethodnika, atletika u gradu na Begeju, živi od 1884. godine i mora da opstane i savlada sve nedaće vremena u kojem živimo - dodaje na kraju Jani Hajdu, prelistavajući dragu knjigu profesora Zorana Markova, povodom sto godina atlike u Zrenjaninu i drage albume u kojima je bezbroj dragih fotografija sa Ivanom Španović. Planirajući obeležavanje ulaska u decetu deceniju života, u iščekivanju početnog trenerskog rukopisa unuke Katarine, Jani ne skriva spokoj zbog ambicioznog pedagoškog i edukativnog rada Vukosave Đapić, koja obavlja odgovornu funkciju generalnog sekretara Sportskog saveza grada Zrenjanina i Ivane Popadić Popov, koja je magistar sporta i sa suprugom Slobodanom, takođe nekadašnjim prvakom sveta u savate boksu, uspešno rukovodi školicom sporta, u kojoj se deca u najranijem uzrastu, kroz igru, opredeljuju i pokazuju afinitete prema određenom sportu. - Nadam se da će i Ivana Španović, nakon završetka karijere, ostati u atletici i to će biti sjajan zalog, zrenjaninska atletika, imaće čvrsto uporište - uz osmeh i iskren poziv na proslavu osamdesetog rođendana, poručuje Jani Hajdu. NAJVEĆA ŽELJA DA UNUKA NASTAVI KAO TRENER Još uvek aktivna u atletskom višeboju, unuka Katarina, osličnonstudira, ima presek ocena 9,58 i želi sa nastavi trenerskim stopama svog dede, od kojeg, zbog tog njenog izbora, nema srećnijeg na svetu. POZIV ACE PETROVIĆA U REPREZENTACIJU Kruna karijere svakog uspešnog trenera je reprezentacija i rad u nacionalnom timu, a Jani je imao tu čast da ga slavni atletski trener angažuje za rad u njegovom stručnom štabu. NEKADA SE NA VAŠARIŠTU NALAZILA SPIDVEJ STAZ Na mestu gde je danas lagadono naslonjen na Karađorđev park u centru Zrenjanina, Gradski stadion, do 1966. godine, umesto atletske bila je spidvej staza, na kojoj su se održavale popularne moto trke. PRVI POBEDNIK U ISTORIJI ULIČNIH TRKA U RODNOM GRADU Uspešni atletski trener, kao da je juče bila, seća se svakog detalja prve Ulične atletske trke 1968.godine, na kojoj je kao mladi i talentovani atletičar trijumfovao i tako ušao u istoriju zrenjaninske “kraljice” sportova. SPORTSKA PORODICA Uz podršku supruge Vere, duhoviti i za šalu uvek spreman atletski trener, svakodnevno prošeta do Karađorđevog parka, obiđe svoje atletičare i košarkaše, sa kojima je takođe dugi niz godina sarađivao, a veoma je ponosan na sportsku harizmu svoje dve, iz trilinga srcu najdražih dama, ćerke Nataše, koja se takođe bavila sportom i naročito unuke Katarine, uspešne atletičarke, koja živi i strudira u Novom Sadu.

foto: Privatna arhiva