Momir Rnić junior, nekadašnji reprezentativac i naslednik svog oca, zlatnog olimpijca, mašta o karijeri vrhunskog rukometnog trenera

OGI NASLEDNIK RUKOMETNE IMPERIJE RNIĆ 

Nema dana, da rukometni trojac porodice Rnić, nije na parketu Kristalne dvorane u Zrenjaninu, uz neizbežni rekvizit loptu i želju da se igra rukomet Da se rukomet igra na tri gola, porodični duel Rnića bio bi potpuno neizvestan i verovatno u egalu, ovako na dva, deda Momir i osmogodišnji unuk Ognjen, kojem je lopta, omiljena igračka od kad zna za sebe, ne daju nikakvu šansu ponosnom tati, Momiru Rniću junioru. - Ma nek su oni meni živi i zdravi i da još dugo igramo rukomet, a lako ćemo za duele i rukometne obračune, imam i ja neke tajne taktike, kako da ih iznenadim i pobedim - uz osmeh, započinje priču Momir Rnić junior, 95 puta reprezentativac Srbije i proslavljeni rukometni internacionalac, u Nemačkoj, Sloveniji i Makedoniji. Pod utiskom slave svog oca Momira, kapitena zlatne generacije tadašnje Jugoslavije, koja je 1984. godine u Los Anđelesu, osvojila Olimpijsko zlato i bila prvak sveta, naslednik junior, sa istim imenom, počeo je “da pika” rukometnu loptu, kao desetogodišnji dečak u matičnom Proleteru iz Zrenjanina. Ispaljeni projektili koji su cepali protivničke mreže, najavili su magičnu moć i energiju “čuda od deteta” koje je na svojim plećima iznelo ni malo lako breme, da nastavi rukometni niz i slavu porodice Rnić. - Sada iz ove perspektive, drago mi je što se otac nije previše, više se majka Slavica mešala, ali tako što mi je svakodnevno pripremala sportsku torbu za trening i utakmice - nastavlja Momir junior, ne skrivajuči da su mu očevi stručni saveti, itekako pomogli da ostvari karijeru o kojoj je kao dečak maštao. Gledajući ljute duele na tv-u, sanjao je da zaigra u nemačkoj Bundesligi i zahvaljujući upornosti i velikoj želji, mukotrpnom radu na treninzima, san je postao java. - Nakon Proletera, igrao sam dve godine u Gorenju iz Velenja i godinu dana u Celju, dosegnuo domen ozbiljnog rukometaša i reprezentativca, pa je usledio poziv Bundesligaša Gepingena. Tri predivne godine u redovima nemačkog rukometnog giganta, dve titule najboljeg igrača na ol star mečevima, pa još tri sezone u Melcingenu i sezona u Rajnekerlevenu, uokvirile su sedam veličanstvenih godina i predivnu Bundesligašku odiseji, Momira Rnića juniora, koji je u karijeri postigao više hiljada golova i uvek se istim intenzitetom radovao svakom. - 2016. dok sam nastupao za Melcingen, rodio se sin Ognjen, naslednik, kao najleši dragulj iskrene ljubavi sa suprugom Aleksandrom, koja je vođena logičnim sledom preuzela ulogu komandanta svih mojih dnevnih aktivnosti - uz osmeh nastavlja Momir, zahvalan do neba, svojoj dragoj supruzi, koja mu je uz roditelje i rođenu sestru, najveća podrška. - Ogi je posebna priča, od kada je postao svestan svog postojanja, rukometna lopta mu je najdraža igračka, a sada sa punih osam godina, uz dedu, ozbiljna mi je konkurencija na dva gola. Nakon sedam prelepih godina igranja rukometa, naučenog jezika i lagodnog života u Nemačkoj, tročlana porodica Rnić, na godinu dana preselila se u Makedoniju, a onda je usledio povratak u rodni Zrenjanin, gde je Momir nakon nekoliko odigranoh sezona u voljenom crveno-belom dresu, u 34. godini, okončao igračku i odmah započeo trenersku karijeru. - Bilo je dilema, imao sam ozbiljnu ponudu Gumersbaha, ali govor tela je presudio, doneo sam odluku da je nakon deceniju i po profesionalnog igranja, bilo dosta i nekako spontano, otvorila se nova stranica života, trenerska avantura. Počastvovan pozivom da se priključi stručnom štabu matičnog, Rukometnog kluba Proleter, gde je kao dečak započeo igračku karijeru, Momir junior, otvorio je novu stranicu sportske karijere. - Verujem u igru sudbine, maštam da uz stručni rad i iskustvo, sa pozicije trenera početnika u matičnom klubu, stignem do klupe nekog Bundesligaša i kao prvi trener predvodim ga u nekom evropskom takmičenju - ne skriva svoju želju Momir, koji će uskoro postati ponosni vlasnik trenerske profi licence. Prisećajući se svojih sjajnih nastupa i magičnih plotuna u protivničke mreže, kada je kao zvezda Gepingena, nastupao u Kupu EHF, veru, uz mukotrpan rad na treninzima, ističe kao motiv uspešnog bitisanja u sportu, bajci koja se živi ili ne doživi u životu. - Oreol surovog profesionalca krasio me je tokom igračke, pa to isto želim i u karijeri rukometnog trenera - dodaje uz napomenu da je najveća anegdota u njegovoj karijeri, ta što nema ni jedne. - Bio sam maksimalno posvećen, radu, igri i titrajima trijumfa, nisam osetio draž noćnih izlazaka, slavlja nakon važnih pobeda, samo sam trenirao i radio, tipično “nemački sindrom” - u šali dodaje Momir junior, uz poruku mladima, da bez obzira na talenat i trenutnu poziciju, ostanu što duže u sportu i pokušaju da pronađu svoj put do zvezda. Zahvalan do neba slavnom ocu, koji se bez trunke presije, kako to obično ambiciozni roditelji umeju da čine, ispravno bavio sportskom edukacijom i vaspitanjem svog sina, pokušava da istu formulu, ovlaš saveta, bez ilakve tenzije i pritiska, primeni na vaspitanju osmogodišnjeg Ognjena, koji već trenira rukomet i fudbal i ima sve prediapozicije da nastavi slavnu sportsku imperiju porodice Rnić. - Važno je da je sa loptom, e sad hoće li biti fudbaler ili rukometaš, na njemu je - ubacuje se u priču deda Momir Rnić, koji je takođe, uz brojne trofeje i dres rukometne reprezentacije, bio odličan i aktivan fudbaler. - Momir je uspešno nastavio sve ono što sam započeo, ponosan sam na njega, a Ogi je tu da uživamo u njegovim vragolijama i da ga podržimo u svemu što želi, a on već sada kaže da će kad poraste biti rukometaš - dodaje Momir senior, ističući da u vitrini uspomena, među brojnim njegovim trofejima, posebno mesto zauzima srebrna medalja Momira juniora, osvojena na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2012. godine, koja je ujedno i poslednji trofej nacionalnog tima Srbije. Na krilima slavnih dana, apsolitne dominacije Rnića seniora, Veselina Vujovića, Vukovića, Mileta Isakovića i ostalih vedeta zlatne i moćne generacije, kao i one koju je predvodio njegov veliki idol Nenad Peruničić, Momir Rnić junior, ozbiljan i maksimalno fokusiran, naglašava momentum strpljivog trenerskog rada sa mladim talentovanim rukometašima, kojih u celoj Srbiji, pa i rodnom Zrenjaninu, itekako ima. - To je činjenica koja raduje, daje dodatni motiv da se zasuču rukavi i veruje u plodove sopstvenih napora - zaključuje na kraju Momir Rnić junior.

LONDON OSTVARENJE SNA Učešćem na Olimpijadi u Londonu, kao reprezentativac Srbije, Momir Rnić junior, ispunio je zavet svom ocu, da će i on biti učeanik najvećeg planetarnog takmičenja i tiho, iz prikrajka, zadao domaći zadatak, nasledniku Ognjenu.

PROFESIONALAC OD GLAVE DO PETE Vođen željom da dosegne vrh sportskog i rukometnog ushićenja, Momir Rnić junior, bez najmanje mrlje u karijeri, ostaje kao primer velikog profesionalca, sportiste koji je marljivo gradio svoj imidž.

NASTAVIO TAMO GDE JE OTAC STAO Sa reputacijom i profesionalnim zvanjem menadžera u sportu, nakon što se njegov otac penzionisao, zaposlio se u ustanovi Sportski objekti u Zrenjaninu i veoma je zadovoljan i ostvaren na poslu koji obavlja.

OBAVEZAN JUTARNJI DŽOGING Sa idejom da ne zapostavi zahteve tela, Momir Rnić junior, svakodnevno, pre odlaska na posao, džogira u Karađorđevom i Šećeranskom parku u Zrenjaninu, sa grupom prijatelja igra basket i priprema se za izazov rukometnog duela sa ovem i sinom.

SAMO DA SE DECA BAVE I OSTANU U SPORTU - To je moja misija i vodilja u pozivu rukometnog trenera, da animiram, podržim, pomognem, nema te humanitarne ili bilo koje druge sportske manifestacije, gde se sa velikim pijetetom nisam odazvao, pojavio i podržao - iskren je Momir Rnić junior.

 foto: Privatna arhiva