Sedamdesetogodišnji Dragiša Aleksić, rukometna legenda Proletera i ugledni advokat, aktivno vozeći bicikl, šetajući, uživa u blagodetima spokojnih penzionerskih dana

 

DISKRETNI ŠARM STARE ŠKOLE RUKOMETA

 

Knjigom Šut u rukometu, koja je svojevrsna stručna opservacija znanja, iskustva i praktičnih primera, ostavio neizbrisiv trag u svetu modernog rukometa

 

      Tih i nenametljiv, a u srcu lav i veliki borac na terenu, Dragiša Aleksić, sa karakterističnim šutem sa kontra noge, bio je preteča modernih krila, a njegovu specifičnost, kasnije su do doktorskih dosertacija razradili Mile Isaković, Jasmin Mrkonja, Žikica Milosavljević i još neki rukometaši, koji su na poziciji desnog krila, ostavili dubok trag u magičnom svetu rukometne igre.

   Rukomet je počeo da igra relativno kasno, kao gimnazijalac, pre toga je igrao fudbal, a onda prošao čuvenu rukometnu školu Hercegovine iz Sečnja, koja se kao čudo od tima, nakon decenijskog srpskkligaškog staža, takmičila i u drugoligaškom kremu tadašnje Jugoslavije, izbacivši Crvenku, igrala u polufinalu Kupa.

   - Bili su to slatki dani, za rukomet se živelo i on se voleo, tribine su bile prepune i jednostavno u atmosferi masovne navijačke pomame, nisi smeo sa vudeš loš i ne ostaviš srce na terenu - započinje priču Dragiša, ističući da je sada već jako daleke 1974. godine, kao student Pravnog fakulteta trenirao sa beogradskom Crvenom zvezdom, a godinu dana kasnije kao profesionalac potpisao ugovor sa Crvenkom, čiji dres je nosio do 1981. godine.

    U najslađem selu bivše Juge, stvarao je rukometne čarolije zajedno sa velikim majstorima ovog sporta, Pavićevićem, Rnićem, Dragom Jovovićem, Jovicom Elezovićem, Zlatkom Portnerom.

    - Uporedo sa svakodnevnim treninzima i brojnim utakmicama nisam zapustio studije i 1980. godine diplomirao sam, a godinu dana kasnije, zajedno sa Momirom Rnićem, kojinje takođe rođen i odrastao u Sečnju, došao sam u Proleter - priča Dragiša, koji je u narednih sedam godina bio uzdanica ekipe sa obala Begeja.

    Brz kao vetar, u realizaciji “ladan” kao špricer i precizan poput snajperiste, uspešnu karijeru na poziciji desnog krila, nadogradio je u ekipi Jugovića iz Kaća, za koju je nastupao tri godine, od 1988. do 1991. godine i u sezoni 89/90. bio najbolji strelac lige i uzor mnogim mladim rukometašima.

   Da rukometaši i posle igračke karijere ne mogu bez ovog sporta, potvrdio je trenerskim angažmanima, najpre u omladinskom pogonu Proletera, a zatim u dva navrata i kao trener prvog tima Hercegovine i Proletera iz Zrenjanina, Hajduka iz Čuruga.

   Kao zenit svoje rukometne avanture u lavirintu brojnih izazova, nepreglednoj niski blistavih poteza i golova, za koje je živeo, smatra ideju da napiše knjigu, Šut u rukometu, koja je svetlost dana ugledala 1998. godine, sa ilustracijama i crtežima koje je sam kreirao.

   - Zaista mi je draga, pokušao sam u njoj da osim klasičnih skok i šuteva iz koraka, šuteva pivota i golmanskih principa, akcenat stavim na šuteve sa krila, klasične, iz kontre, sa kontra noge, eret, polueret, lob, suvi list, zavrtaljku - nastavlja istim žarom nekadašnje sjajno desno krilo, majstor poluereta, koji je usavršio do najsitnijih detalja, šutiranjem sa kontra noge iz kornera, u bliži, ali i dalji golmanov ugao.

    Mada su mu mnogi u rodnom Sečnju, obzirom na eleganciju pokreta u stilu košarkaša Mirze Delibašića, proricali blistavu fudbalsku slavu, rukomet ga je opčinio na prečac i od tada lopta koja se premazuje lepkom, omiljeni je rekvizit u rukama kasnijeg velikog majstora ove igre.

    - Hercegovina kao stabilan srpskoligaš i kasnije u Drugoj ligi, imala je sjajnu rukometnu školu, atmosferu i drugarstvo, a ja sam se sportom najviše bavio, upravo zbog druženja i putovanja sa ekipom - nastavlja maestro Aleksić, uz napomenu sa mu ni sad nije jasno šta se tih zlatnih sedamdesetih, kao svojevrsno čudo, dešavalo u Sečnju, mestu sa manje od tri hiljade duša, koje je tri puta bilo na pravu Prve rukometne lige u Jugoslaviji.

    - Nije bilo sreće, na uštrb ogromnog entuzijazma i energije, a da se dogodilo, bilk bi “čudo neviđeno” - dodaje uz osmeh i konstataciju da je i ovako Rukometni klub Hercegovina ostavio upečatljiv zlatotisk na rukometnom vezu velike Jugoslavije.

    - Ogrešio bih se sigurno, a to ne želim nikako, ako bih započeo nabrajanje svih rukometaša, koji su igrajući za Hercegovinu, napravili uspešne karijere, drago mi je što sam relativno rano zaigrao za prvi tim, imao sjajni priliku da usvajam postulate ljudskih i igračkih vrednosti - dodaje Dragiša, koji je svoju smirenost i veliko znanje, preneo u advokaturu, kojom se uspešno bavio trideset godina i od pre pet godina, aktivni je penzioner, koji vozi bicikl, šeta i svakodnevno pije kafu sa nerazdvojnim prijateljima.

     Na pitanje da li za nečim žali u svojoj blistavoj sportskoj karijeri, Dragiša Aleksić, svima koji ga to pitaju, uz osmeh kaže, da je vrh ledenog brega dodirnuo saznanjem da ga u svetu rukometa mnogi znaju, čak i danas mnogi pamte, a to što nije zabeležio ni jedan nastup u reprezentativnim kategorijama tadašnje Jugoslavije, objašnjava sasvim drugim rukometom koji se u njegovo vreme igrao.

    - Sreća, magični sklop okolnosti i niz sitnih nijansi, bili su samo deo presudnih faktora, ko će pod nacionalnu zastavu i u dres sa grbom, ali svi mi koji smo ostali bez aduta, nismo bili, niti smo sada nesrećni, jer igrali smo srcem, zavoleli i još uvek obožavamo rukomet - zaključuje Dragiša Aleksić, popularni Aleksa, kako ga mnogi znaju na planetarnoj rukometnoj sceni.

 

 

 

KAFA SA ŠACOM

 

    Mada je ostao dobar i u korektnim odnosima sa svim nekadašnjim saigračima i prijateljima iz sveta sporta i rukometa, nema dana da se ne čuje i popije kafu sa Šandorom, Šacom Racom, nekadašnjim golmanom Zvezde i Proletera, dugogodišnjeg internacionalca u Francuskoj, koji je samas trener ženske rukometne ekipe Crvene zvezde.

 

 

 

DAR ZA CRTANJE

 

    Osim talenta za rukomet, Dragiša Aleksić, još od gimnazijskih dana, pokazivao je sklonost ka crtanju i svoje crtačke ideje i zamisli, uspešnonje prenosio na papir i platno.

 

 

SAMOSTALNA IZLOŽBA

 

     Kao što je gol iz mrtvog ugla na rukometnom terenu, za Dragišu Aleksića značila je samostalna izložba njegovih najuspešnijih crtačkih ostvarenja, a neke od najlepših radova, njegova ćerka je uramila i poput ikona, čuva ih na zidu svog stana.

 

 

MAJSTOR BILIJARA

 

    Veteranske aktivnosti sa rukometnom loptom, zamenio je sa bilijarakom štapom u rukama, a prijatelji koji sa njim ukrste štap i usude se da izađu na megdan, po pravilu, spuštene glave i oborenog pogleda napuštaju prostor okk stola sa zelenom čojom.

 

 

BICIKL OMILJENO PREVOZNO SREDSTVO

 

    - Za brzo kretanje ulicama pitomog Zrenjanina, idealan, a i zdravlju i dobroj formi dobro dođe, njegovo veličanstvo bicikl - kaže Dragiša, kojeg sugrađani svakodnevno mogu videti, kako okreće pedale i hrli u susret prijateljima, sa kojima uvek ima o čemu, naročito kada su sportske teme na udaru.

 

 

 

INTERNET ZABIJA NOŽ U LEĐA SPORTU

 

     Generacije koje su odrastale igrajući žmurke, fudbal između dve cigle, na ulici i poljanama, bile su motorički mnogo snažnije i lakše su se uvodile u sportske aktivnosti, smatra Dragiša, uz napkmenu da su današnji klinci, posvećeniji telefonskim igricama i da ih je mnogo teže usmeriti ka sportu i izazovima tela kroz nadmetanja u bilo kojoj grani sporta.

 

 

 

        

 

 

 

        

 

 

 

      

 

 

 

 

       

 

 

 

 

         

 

 

foto: Privatna arhiva

 

 

 

 

 

             1.12.2025.