Crvenčanin Nebojša Jokić, nekadašnji rukometni reprezentativac Jugoslavije i levo krilo Crvenke, Crvene zvezde i Proletera, brzinom i savršenom tehnikom oplemenio ovaj sport
PREDVODNIK MODERNOG RUKOMETA
Nakon uspešne karijere, popularni Jokaš, bio je trener u Proleteru, a sada je kao vlasnik popularnog kafea, samo navijač i verni pratilac svih dešavanja u sportu koji je obeležio njegov život
Ono što su energijom, idejama i kreativnim zanosom, u rok muziku devedesetih uneli Idoli Vlade Divljana i Ekaterina Velika Milana Mladenovića, to je Nebojša Jokić, momak rođen u rukometnoj Crvenki, brzinom, lucidnim potezjma i individualnim kvalitetom u igri "jedan na jedan" uradio i oplemenio ovaj popularni i trofejni sport u našoj zemlji.
- Rukomet je decenijama unazad sport malih sredina, a moj rodni grad, Crvenka rasadnik talentovanih igrača i trenera, poput Čileta Miškovića, Zeljkovića, kod kog sam i ja počeo - započinje priču otac Filipa i Ognjena Jokića, koji su nastavili očevim stopama i svoje mesto pronašli na rukometnoj mapi Evrope.
Nepisano je bilo pravilo, a to sigurno znaju oni koji verno prate rukomet, da ako si iz Crvenke, grada šećera i rukometa i marljivo treniraš ovaj sport, sigurno ćeš postati igrač.
Nebojša Jokić, krajem osamdesetih prošlog veka, kada je uplovio u vode seniorakog rukometa, doneo je svojom harizmom nešto novo, modernije u rukomet, brzinom i neobičnim, efektnim golovima sa krila, potvrdio da je istinski naslednik ekstravagantnog i jedinstvenog Šapčanina, Mileta Isakovića.
- Svako vreme nosi svoje idole, heroje i kada sam stasao, svestan činjenice da me neće biti nigde, ako uđem u kopija varijantu i pokušavam sa budem kao on i rukometaši te njegove slavne i trofejne generacije, zato sam se oslonio na brzinu, eksplozivnu igru prodora "jedan na jedan" i radost slasti postizanja golova, delio "na pola" asistencijama, kada me protivnička odbrana udvoji, a neko od mojih saigrača ostane sam - priseća se Nebojša, uz konstataciju da su taj njegov dar, na vreme uočili njegovi treneri i počeli da to koriste.
Sa matičnim klubom Crvenkom, kao mlad igrač, osvojio je prvi i izuzetno drag trofej, nacionalnog Kupa Jugoslavije,a sa omladinskom reprezentacijom osvojio je bronzanu medalju 1988. u Ponntevedri u Španiji i dve godine kasnije1990. srebro u Sijetlu, u Americi, na Igrama dobre volje i sa A selekcijom bio učesnik Svetakom šampionata u Japanu.
- Istom energijom radovao sam se i osvajanju nacionalnog kupa sa Crvenom zvezdom, a to je bio prvi trofej u istoriji kluba, ali za mene je uvek bitniji taj osećaj finoće kada si u sportu koji ti je u srcu - iskren je popularni Jokaš, koji je nakon igračke karijere, u nekoliko navrata bio trener Proletera i u Zrenjaninu, ostao da živi sa porodicom.
Nakon Crvenke, tri godine je nosio crveno-beli Zvezdin dres od 1992. do 1995. godine, a onda ne menjajući klubske boje, nastavio u Proleteru, od 1995. do 1998. pa je usledio povratak u Crvenku, Rukometni klub Jugovića iz Kaća i onda se vratio u Proleter i igračku karijeru okončao 2005. godine.
Opčinjen kvalitetom našeg rukometa, koji je decenijama bio, uz nemačku Bundes ligu, najatraktivniji na svetu, ni jednu utakmicu u karijeri nije odigrao za neki inostrani klub i to smatra velikim plusem u uspešnoj i bogatoj karijeri.
- Drugi igrači bi možda bili razočarani, ja sam presrećan i ponosan na sve što sam uradio - ističe, uz objašnjenje da je to što nije imao inostrani angažman, splet nekih okolnosti i da mu je najdraže što je brzim i modernim rukometom pokazao da se igrač, ne meri "na kilo" nego na sposobnost i talenat.
Šmek da se sa krila, prebaci na poziciju srednjeg, pa i desnog beka, bio je velika nepoznanica i "jeres" protivničkim trenerima, koji su na nekim velikim utakmicama, uporno pokušavali da reše enigmu kreativnog Jokića.
- Zamislite muke i glavobolju trenera Medveščaka, znao me je kao krila, a ja sam igrajući desnog beka zabio 17 golova - uz osmeh dodaje Nebojša, rukometni romantik iz Crvenke, rođen sa filingom da gol uvek postigne drugačije, efektnije.
GOL IZ MRTVOG UGLA
Na utakmici Čelendž kupa u dresu Jugovića, važan gol u finišu postigao je iz mrtvog ugla i uz uzdah, izmamio salve aplauza u dvorani.Prepoznatljivim odrazom, vinuo se u suprotnu stranu, prevario protivničkog golmana i efektno zatresao mrežu.
UZBURKAO ČAIR
- Na utakmici pred prepunim Čairom, uhatio sam jednu dugu kontru i sa četiri metra naskočio i postigao gol, koji je tada već vremešni sudija Andrija Banjanin priznao, a cela tribina skočila i započela negodovanje, uz zvižduke, ja sam podigao ruke u znak izvinjenja i prokomentarisao, kako protiv sudije, čija je odluka bila autoritativna i nije pomišiljao da je menja.
NEMA NIŠTA BEZ BETONA
Ubeđenje da se talenat samo mukotrpnim radom na treninzima unapređuje, Nebojša Jokić, pričajući o rukometu, često potvrđuje sopstvenim primerom, prisećajući se kako je kao mlad i još neafirmisan, najviše napredovao trenirajući pod otvorenim nebom, na betonskoj podlozi.
foto: Privatna arhiva
31.07.2025.