Radivoje Drašković fudbalski stručnjak koji je celu igračku karijeru posvetio voljenom Proleteru
PRETEČA MODERNOG BESKOMPROMISNOG BEKA
Energičan, brz i skočan bez problema čuvao fudbalske zvezde Džajića, Šurjaka i ostale i onda svoju fudbalsku filozofiju uspešno utkao u trenersku karijeru
Radivoje Raka Drašković, osamdesetdvogodišnji fudbalski trener i fudbaler zrenjaninskog Proletera sa najviše odigranih prvoligaških utakmica u istoriji kluba iz Karađorđevog parka, koji je na žalost mnogih fudbalskih hedonista i meraklija, početkom veka nestao sa scene, danas uživa u penzionerskim danima, uz svoje dve unuke i unuka, ne propuštajući bar jednu fudbalsku utakmicu dnevno.
- Do skoro sam pratio gotovo sve fudbalske mečeve u Zrenjaninu i okolini uživo, sada sam orijetisan na TV i zaista ne prođe dan da ne odgledam bar jednu utakmicu - potvrđuje konstataciju svojih prijatelja popularni “profesor”, kako ga mnogi iz ogromnog poštovanja oslavljavaju i Proleterovo dete od “glave do pete”.
Rođen u Hercegovini 1943. godine u vihoru Drugog svetskog rata, njegova porodica doselila se u ravni Banat i nastanila u pograničnom selu Jaša Tomić, pored Tamiša, na granici sa susednom Rumunijom.Upravo tu, u dresu lokalnog Radničkog, počeo je da juri za fudbalskom loptom i gradi uspešnu karijeru u kojoj je za voljeni Proleter odigrao 297 utakmica i postigao 7 golova, uz dva srcu draga oreola, najboljeg fudbalera meseca maja 1969. godine, tadašnje Jugoslavije i fudbalera koji je u istoriji kluba crveno-belih boja, odigrao najviše prvoligaških mečeva.
- Tada se svakog meseca proglašavao najbolji fudbaler kao granit jake prve lige, a privilegiju da budu među odabranima imali su isključivo fudbaleri timova velike četvorke, Crvene zvezde, Partizana, Hajduka i Dinama i onda sam ja u maju 1969. godine razbio tu famu i našao se u eliti - uz osmeh sete, priseća se fudbaler lavljeg srca, koji je celu svoju fudbalsku nit, posvetio Proleteru.
Činjenica da je zapao za oko fudbalskim stručnjacima, omalenom beku, koji je najpre igrao na levoj, a onda kasnije protivničke napadače čuvao i na desnoj strani terena, dala je dodatni motiv da se dokaže u Karađorđevom parku, aleji istinskih fudbalskih velikana i znalaca igre koja je najvažnija sporedna stvar na svetu.
- Privilegija da ti trener bude jedan Miloš Milutinović, sama po sebi bila je dodatna obaveza, dres prvotimca “bio je težak” do trave i morao si imati pleća da ga nosiš - nastavlja omaleni bek, koji je bio prototip, preteča modernih, brzih i energičnih fudbalera, koji su kao osice napadali i sprečavali protivničke napadače u pokušaju da ugroze gol.
U karijeri uspešno je čuvao Dragana Džajića, Ivicu Šurjaka, Vabeca, Vladića i ostale fudbalske virtuoze i driblere, kojima kao osica agresivnan, hitar i maksimalno fizički spreman, nikako nije pasao.
Sa osećajem za prostor, odličnim odrazom i skok igrom, nije lako “ispadao” iz igre i nasedao na finte, što je rivale dodatno činilo nervoznim i neskoncentrisanim za kreativne napadačke akcije, a istovremno ga svrstalo u elitne odbrambene igrače, koji su zalaganjem i požrtvovanošću, stigli i do dresa sa grbom nacionalne selekcije.
Filizofiju totalnog fudbala, kasnije je preneo i ugradio u viziju trenera, koji je sa lakoćom prihvatao sve moderne tendencije u unapređenju igre.
Kao trener, sa pionirima Proletera 1976. stigao je do šampionske titule najbolje ekipe u Jugoslaviji, talentovanu generaciju uspešno je nastavio da vodi i kroz juniorska iskušenja u izuzetno jakoj i kvalitetnoj ligi, i stasavao uz rame iskusnog stručnjaka, prijatelja i dobrog čoveka Tomislava Manojlovića.
Trenerska avantura kroz razna iskušenja Proleterovih uspeha, preko braće Ilije i Vlade Ivića, Darka Kovačevića i Gorana Boškovića, koje je doveo iz Kovina, Zvonimira Vukića, Dejana Govedarice, Jove Simanića, popela ga je na sam vrh lestvice stručnjaka, o kojima se priča i koji su bili traženi na tržištu.
Posebno poglavlje u bogatoj karijeri je saradnja sa Mirkom Vučurevićem, vizionarom, koji je ulažući sopstvena sredstva, od nižerazredne ekipe Budućnosti, iz njegovog rodnog Banatskog Dvora, napravio tim koji je igrao tadašnji Kup UEFA i umalo prošao Maribor, nakon poraza 2:1 na stadionu Partizana u Beogradu, gde je Budućnost morala da igra i pobede u revanšu u Mariboru 1:0.
- Ostaju u sećanju aplauzi objektivne publike u Sloveniji, nadigrali smo rivala i propustili sijaset sjajnih prilika za drugi gol, kojim bi, da smo ga postigli, kao debitanti, obezbedili prolazak dalje - dodaje na kraju Radivoje Drašković, koji je kasnije transformacijom Budućnosti u Banat iz Zrenjanina, takođe bio trener na klupi ovog prvoligaša.
Sa istančanim osećajem “na rutinu” kako se to sportskim žargonom kaže, trener Drašković, znao je da bude rigorozan i drastično novčano kazni fudbalere za neposlušnost i nedisciplinu, ali ih kasnije i nagradi za dobre partije i zalaganje.
NAJTEŽE PROTIV PROLETERA
Sedeo je kao šef struke na klupi komšija iz Banatskog Dvora, a srce mu se ceoalo od tuge, jer je u nekoliko navrata igrao protiv voljenog Proletera.
GRČKA KRUNA KARIJERE
Sjajni rezultati u Proleteru preporučili su ga kao trenera za kojeg se zainteresovala Kalitea, drugoligaška ekipa iz Grčke, koju je vodio biznismen grčkog porekla iz Amerike. Sve je tokom sezone bilo sjajno, ambicije su rasle sa svakim trijumfom, ali je onda pometnja na biznis berzi poremetila planove finansijeru, izgubio je neke važne poslove i bio prinuđen da se vrati u Ameriku, a trener Drašković, u svoj Zrenjanin.
BITNI GOLOVI ZVEZDI I SARAJEVU
Dok je živ, pamtiće mečeve protiv Crvene zvezde i Sarajeva u Zrenjaninu, jer je bio strelac efektnih i veoma važnih golova, a dati gol Crvenoj zvezdi, privilegija je samo izuzetnih.
POLA SATA NA TERENU SA SLOMLJENOM NOGOM
Jedan naizgled bezazlen duel sa Radomirem Antićem u utakmici sa Partizanom u Beogradu, koštao ga je preloma noge, a kasniji selektor reprezentacije Srbije, nimalo nije bio kriv. - Pravila su bila takva da je tim imao samo po jednu izmenu, koju je trener Proletera Dušan Nenković već izvršio, poslao me je na desno krilo i rekao statiraj, samo da nas ima na broju i više od pola sata igrao sam sa slomljenom nogom - preseća se Drašković.
NE TRČI, NO TREPERI
Godinama se prepričava istinita anegdota kada je na pripremama tima u Crnoj Gori, uspešni biznismen doveo svog sina na probu i ponudio ga Mirku Vučureviću. Raka Drašković, kao prvi trener i gazda Banata iz Zrenjanina, upitali su oca, da li mali brzo trči, obzirom da igra špica, na šta je drčni Crnogorac odbrusio, “šta trči, mali treperi…”
foto: FK Proleter i Privatna arhiva
20.07.2025.